I eto.
Prođe i to. A kao nešto će uticati i značiti.
Nije lepo varati ljude. A i to zavisi iz kog ugla se gleda. Čije je gledište i gledalište.
Očekivao sam lepo vreme danas, a oblaci dođoše. Stižu novi sladoledi i novi ukusi. Pravim krug.
Unutar tog kruga nije mi sve poznato, jer to nije mali krug. To je krug od skoro kilometar, dva.
Na putu tog kruga mirisalo je cveće i rascvetalo drveće. Cvrkuću ptice i ljudi se kreću. Zastajem pored kioska, forneti sa sirom - feta. Vrući. Mljac. Nastavljam. Potpisujem se tri puta i kao nagradu prskaju mi prst i daju neke papiriće za crtanje cvetića koje zatim ubacujem u providne kutije sa pukotinom na vrhu.
Produžavam po rubu tog kruga. I opet isti kiosk, ali ovaj put je to pljeskavica sa lukom, urnebesom i ljutom tucanom, ali tucanom paprikom. Pola jedem pola dajem veselim vrapcima - simbolima, maskotama Grada Beograda.
Opa. NOVO! Gumeni čamci za sudaranje u bazenu sa vodom. Primećujem veliki dekolte sa ćerkom koja vrti volan i smeje se. Maa dekolte nemožeš da ignorišeš. To je gotovo nemoguća akcija. Pet čamaca u poluđenju. Tamo vamo, vamo tamo i nazad. Guraju se, sudaraju, vrte u krug. Osmesi na dečjim licima kao smajli nalepnice.
Otvorena je nova bašta ispred Grand Casina. Par ljudi sedi i gustira kafu. Tu će biti tuča za mesto.
Najzad stižem do mog frižidera sa sladoledima. Neki novi sa vanilom, čokoladom... I dok sam stigao do Hrabrog Srca, samo štapić a čak i ne piše isto na oba kraja.
Taman sam sišao do marine kad oni isplovljavaju. Mobilni. Mah mah. Ima neka regata. A i bolje što sam zakasnio, nešto sam mlitav danas. Odoh kući da dremnem malo.
