Beograd. Brankov most. Proradio je lift za bicikliste. Sa mosta se spušta na stazu kraj Save. Priobalje se oseća jaaaako. Potrebno je jedno dobro čišćenje. Stazu nisu sređivali od puštanja u rad. Tad su je ofarbali i misle da će to trajati 500 godina.
Staza prema Adi Ciganliji na mnogim mestima je u prekidu. Jedno od kritičnih mesta je neka cementara ili slično, gde na sred staze stoje uparkirani teški šleperi. Prljavo, prljavo, prljavo. Zagađen vazduh i na pojedinim deonicama ne može da se diše normalno jer smrdi očajno.
Prelazi uz stazu, koji vode preko pruge, nisu adekvatno obezbeđeni. Stazom prolaze i motori. Nema kontrole. Na celoj stazi u dužini od petnaestak kilometara nema ni jednog saobraćajnog policajca nikad. A staza je veoma prometna. Koriste je biciklisti kojih je svakim danom sve više. Samo se liftom preveze sa mosta i na most preko hiljadu biciklista dnevno.
Dobro. Ipak sam nekako stigao do Sajma. Biciklo sam vezo lancom i prošao pored patuljaka.
Zatim sam ušao u prvu halu. Sajam građevine. Organizovano najbolje do sada i svašta nešto ima da se vidi.
Ma ne toooo. Građevinske mašine, alati, boje, crepovi...
