Lepih događaja. Seti se smeha i igre u dvorištu. Seti se stepenica i gumenih cipela, papuča. Mirisa i sunca. Kiše i snega. Seti se zasađenog drveta. Seti se kako smo radosni bili. Seti se, oseti toplinu u stomaku. Seti se milih lica nasmejanih, nežnih ruku koje su te pokrivale i milovale. Seti se da oko zasija i suza krene. Seti se stare škrinje i kamena na kome baka spava.  Seti se klisa i parčeta hleba sa malo masti i soli ili šećera.

Se ti se.

Seti se saveta o crnom i belom luku. Seti se kako smo živeli sa divovima kad smo bili mali. Oni su to nosili. Seti se i to ti ne može uzeti niko. Ponekad, pod stare dane kažu ljudi počnu da zaboravljaju.

Seti se.
Otimači su drugačiji, blago rečeno. Ne umeju da se igraju. Osmeh im je težak.
Nije kao naš. Lak. Vidi. Jer vidiš. Smejem se.

Seti se. Pruži ruku kroz vreme. 
Dodirni me.
Seti se naših malih tajni, naših podviga i herojstava.
Seti se čuda i čuđenja širom otvorenih očiju. Kao šarm svetskih čuda.
Kao Ti i ja.

I pitam se. Kako se provući pored svih tih životinja.
Seti se.
Znam. Još uvek ima stvari koje ne znam. Otkrivam, istražujem. Iznenadim se.
Lepo je kad setim se. Kao duhovno tuširanje. Silazak duha svetog.
Oblije zanos i osećaj poštovanja. Osveženje.

Seti se.


Get this widget|Share|Track details