ovo me probudi, a taman sam se lepo uljuljkao.
eto ponekad
čovek se prepusti instiktima,
ali ovo je nešto više.
gledaš, a?
sedi pored,
možda dobiješ jedan griz.
evo kako se to desilo.
bio je pun mesec.
uobičajeno okupljanje.
69.
njih dve raspoložene, mlade vesele mirisne sveže jedre.
paor i ja bez plana,
ali nekako uvek kao neki ludi džezeri, džem sejšn, džem.
u kokpitu trešti yello,
dim sečemo nožem.
jedan miris preovlađuje,
miris požude.
skrećemo sa autoputa
i to parče starog asfaltiranog sporednog puta,
postaje samo naše. mesečina bato.
sa jedne strane puta livada, a sa druge, kukuruzi.
stajemo.
jedina svetlost su farovi koje paor gasi i veliki okrugli mesec koji se tu spustio samo za nas. kao da je i on bio veseo. veselo jedno društvance.
pojačavamo muziku, izlazimo iz kolima i počinje najluđa žurka.
ribice se njišu, vrte i uvijaju
paor i ja skakućemo oko njih
svi zajedno vriskamo
u toj urbanoj divljini
osećajući slobodu
jeee.
imali smo i neko piće, manje više.
roki se primila na haubu i privukla nas kao magnetom.
njih dve na haubi, nas dvojica na braniku.
zatim smo počeli da trčimo kroz kukuruz,
vratili se do kola
i
i onda sam ja viknuo
divlja svinja!!!
xa axa xa xa
bržeg strpavanja u auto niko nikad nije video
:D xa xa xa xa xa
eto
posle sam trpeo slatke udarce
i smejanje do kuće
ostavili smo veliki okrugli mesec na polju
i vratili se u blok.
Red je to, iako ne izgleda tako.
Evolucija gajbe pre izgleda revolucionarno po nju.
Mašina za granulisanje ima milimetarsku gradaciju.
Granule se lakše tope, farbaju i liju.
Kalup.
Nova gajba dobija brand.
Postaje korisna.
Kada je dovoljno izrabe dolazi na gomilu.
PRAKTIKUJTE SIGURAN SEX
Običan kišni dan. Vraćam se kući sa porodičnog ručka. Autom. Pali se žuto, zatim crveno. Stajem ispred pešačkog prelaza. Sa desne strane polako korak po korak, ne obazirući se na brundanje automobila, prelazi pešaćki prelaz jedan mali dečak. Sam. Korača značajno. Gleda u semafor za pešake gde se vidi zelena figurica čoveka u raskoraku. I polako ali sigurno prelazi ulicu.
Osećam mir.
I pitam se kad će mu nestati sigurnost u pravila.
I koliko će ga to zaboleti prvi put.
I javlja mi se njegova slika kako prelazi ulicu u frci gledajući u vozače koji mu svi liče na potencijalne kilere pešaka. Zgrčen, spreman na skok i promenu pravca.
A onda se opet vratim u stvarnost i pogledom ispratim malog koji je sigurno i nonšalantno prešao pešački prelaz upijajući okruženje, atmosferu i znake oko sebe.
Pali se zeleno za vozila.
Ubacujem u prvu i dajem gas.
